Школско звоно обично означава крај часова, али протеклог викенда у нашој ОШ „20. октобар“, оно је означило почетак једне другачије наставе–наставе о одговорности, љубави према школи као месту у коме учимо, радимо, стичемо прва знања, месту у којем одрастамо.
На предлог Тамаре Јокановић, представнице Савета родитеља одељења 5/5, школско двориште постало је позорница за акцију која нас је подсетила на суштину речи заједништво, дружење, добробит свих.
Одзив родитеља и ученика био је, мало је рећи само добар. Био је то истински празник добре воље. Опремљени добром вољом, родитељи су показали да су спремни да са школом граде много више од оцена – градили су атмосферу поверења и заједничког циља. Ученици су, радећи раме уз раме са својим најближима, доказали да се припадност школи не мери само седењем у клупи, већ и бригом о сваком њеном углу. Двориште није оживело само због алата и чишћења, већ због осмеха и енергије људи којима је искрено стало. Гледати родитеље како, без оклевања, своје слободно време мењају за радну акцију и ученике који са невероватним жаром чувају свој други дом, био је подсетник на то шта све можемо када се окупимо око заједничке идеје. Ова акција је показала да школу чине људи који у њој остављају траг — не само кредом, већ и делом.
Тишина која се чула
Док је двориште одјекивало од смеха и рада, немогуће је било не приметити да је ехо из зборнице био нешто тиши. Иако је позив био упућен свима који ову школу називају својом, част наставног колектива одбранили су само наставница енглеског језика Ивана Вјештица и наставник Драган Андрић, уз кратку подршку Десимира Трнавца.
Велико срце нашег Немање из обезбеђења још једном је засијало изван свих радних обавеза. Његово несебично учешће у сређивању школског дворишта подсетило нас је да хероји не носе увек плаштове, већ радне рукавице и искрен осмех. Немања, хвала Вам што чувате не само нашу безбедност, већ и дух заједништва који нас повезује.
Посебну снагу овој акцији дала је присутност Јасне Чукић, заменице председника Школског одбора. Она је још једном потврдила да је ту за школу увек – и када се надамо подршци и када је можда не очекујемо, показујући да функција значи пре свега одговорност и присутност међу људима.
За сваки забележен тренутак ове дивне атмосфере похваљујемо нашу ученицу Андреју Гагић. Њен труд, пажња којом је бележила сваки тренутак и жеља да својим доприносом обогати овај дан, најлепша су похвала коју једна школа може да добије. Андреја нам је показала да за истинску активност и љубав према својој школи не постоје препреке, већ само велика срца. Њени снимци и фотографије остају као трајни доказ ко је тог дана био срце и душа „20. октобра“.
Велика лекција о заједништву је одржана, а најбоље оцене, без сумње, иду у руке наших родитеља и ученика.
Хвала родитељима који су своје слободно време поклонили школи. Хвала деци која су показала да су већа од многих одраслих. Ово двориште је сада чистије, али што је још важније – ми сада тачно знамо ко чини непоколебљиви ослонац на који наша школа увек може да се ослони. Ми сада тачно знамо на кога можемо да рачунамо када се гради будућност коју деца заслужују
Видимо се у неком новом, верујемо, још бројнијем саставу!
Гордана Радојевић, директор школе
