Постоје људи који своју снагу не носе у рукавима, већ у дубини погледа. Милица Ћорсовић, ученица завршног разреда ОШ „20. октобар“, баш је таква – тиха, ненаметљива, девојчица која не тражи пажњу, јер је своју срећу пронашла тамо где је свет најмирнији: испод површине воде.
Док њени вршњаци откривају изазове тинејџерског доба, Милица је изабрала свој пут. За њу, „изласци“ и „мобилни телефони“ нису мерило задовољства. Њена мера успеха су осећај воде под прстима и тишина базена која јој постаје најближи пријатељ. Када је као трогодишња девојчица први пут закорачила у воду, није ни слутила да ће тај сусрет прерасти у највећу љубав њеног живота.
Њени почеци били су најава блиставог пута. Након прва два злата из Зрењанина, која су била потврда да је пронашла свој истински дом, уследило је њено прво велико такмичење за школу – Државно првенство Републике Србије. Тамо је Милица доминирала, испливавши невероватних осам трка и освојивши чак шест златних медаља, чиме је свима ставила до знања да је пред њима пливачица изузетног кова.
Било је тешко, наравно да јесте. Замислите само тај свакодневни плес између школских књига и два напорна тренинга. Било је тренутака када је умор био већи од ње, када је физика била „несавладива планина“, а наставница њена упорна сапутница која је, у својој добронамерној строгости, тражила знање чак и на ивици базена. Ипак, Милица је све савладала са осмехом. Када је питају да ли јој је жао што је пропустила неке дечје „играрије“, она само одмахује главом. Нема жаљења тамо где постоји огромна љубав и срећа.
Милица има сан који се многима чини далеким – олимпијске висине. Она зна да је пред њом много година тешког рада, зна да пут није посут латицама, али њено срце је мирно. Верује у свој циљ са неком посебном, нежном сигурношћу. У њеним очима, када говори о Олимпијади, нема страха – само искрена, чиста љубав према ономе што ради.
Њена породица – млађи брат и сестра – гледају у њу не само као девојку огромних могућности и способности, већ као у свог узора, звезду водиљу која им показује како се иде кроз живот храбро, али притом остаје приземан, скроман и добар човек.
Ако бисте је срели, вероватно би вас затекла својом скромношћу. Неће се хвалити медаљама, али ће вам сјај у очима рећи све. Млађима од себе она не оставља рецепт за успех, већ нешто много важније:
„Радите оно што волите. И не одустајте, чак и кад је најтеже.“
Милица Ћорсовић је доказ да велики резултати не захтевају буку. Потребне су само упорност, велика љубав и једна девојчица која је довољно храбра да сања своје снове. Милица Ћорсовић није само завршила осми разред. Она је завршила прво поглавље своје велике животне приче, а базен је тек почео да исписује оне најлепше странице.
Гордана Радојевић, директор школе
