Када дисциплина постане радост
Спорт понекад уђе у живот тихо, без великих најавa, а онда постане простор у ком се расте, сазрева и проналази сопствени ритам. Тако је и код Ане Петковић (VIII/5) и Милице Ћорсовић (VIII/5), две ученице које пливање живе са осмехом и лакоћом, иако иза тог осмеха стоје редовни тренинзи, одрицања и велика посвећеност.
Ана се пливањем бави већ девет година и чланица је клуба „11. април“. Тренутно се такмичи у кадетској категорији, док је наредне године очекују изазови јуниорске конкуренције. До сада је учествовала на шест државних такмичења, на којима је освајала прва места, често са изразитом бодовном предношћу у односу на остале такмичаре. На школском такмичењу освојила је сребрну медаљу. О пливању говори једноставно и искрено – тренира јер јој спорт представља радост и динамику, а верује да се уз добру организацију могу успешно ускладити и школске обавезе и свакодневни тренинзи. У будућности би волела да упише средњу медицинску школу. Иза ње је већ тридесетак медаља које најбоље показују да се упорност, дисциплина и континуитет увек исплате.
Милица Ђорђевић, такође чланица клуба „11. април“, посебно ужива у леђном стилу. Иза ње су бројна међународна и европска такмичења, десет наступа на државним првенствима, 156 освојених медаља и 10 пехара. Као најдражу издваја златну медаљу на 100 метара леђно, освојену у Крагујевцу и Новом Саду. Одличан је ученик и о тренинзима који се одржавају шест пута недељно говори мирно, са осмехом и без притиска.
Оно што повезује Ану и Милицу није само спорт, већ и ведрина, оптимизам и спремност да својим примером покажу да обавезе не морају бити терет. Њихов однос према тренинзима, школи и такмичењима сведочи о томе да се велики резултати могу градити корак по корак, уз рад, подршку и радост у ономе што се ради.